Упоредни преглед расподјеле Y-ДНК хаплоскупина Европе

Надамо се да ово може бити од користи свим љубитељима генетичкога родословља, или оним који желе сазнати нешто о просторној расподјели основних хаплогрупа Европе.

Поред приказа расподјеле основних хаплоскупина, наредни цртежи су такође намјењени и лакоме поређењу учестаности хаплоскупина међу земљама или народима Европе. Пошто су учестаности многих земаља или народа одређене помоћу малога броја доступних хапловрста, ми овдје не приказујемо тачне бројке. Такође, цртежи могу бити користни за уочавање области Европе гдје неке хаплоскупине достижу највеће учестаности.

Са сваким именом државе или народа, на цртежу је приказан и број коришћених узорака.

За разврставање хапловрста у унапријед одређене хаплоскупине коришћен је НевГен Прѣдвиђач. Велика већина хапловрста би распоређена аутоматски, али у неких случајевах, нарочито за кратке хапловрсте (12, 17 или 23 ознаке), ручно прегледање бјеше неопходно да бисмо их исправно сврстали у праву хаплоскупину. Неколиким хапловрстам не могасмо одредити хаплоскупину с иоле значајном вјероватноћом, те њих у цртежах приказасмо с бијелом машћу (“Непознато”, на лијевој страни цртежа). Имаше неколико таквих примјерака међу хрватскима, србскима, бјелорускима, аустријскима и швајцарскима узорцима.

Извори података: научне збирке хапловрста (обично на 23 или 17 ознака, на примјер Холандија, Швајцарска, Аустрија, Румунија, Мађарска, Бјелорусија, Русија, Албанија, Хрватска, Словенија …), и хапловрсте с јавних ФТДНА Подухвата (Британска Острва, скандинавске земље, Француска, Шпанија, Португалија, Пољска, Њемачка, Јевреји, Бугарска, Италија, Турска…). У неких случајевах, хапловрсте са само 12 ознака нијесу коришћене. У неких случајевах, коришћена су оба извора (на примјер Сјеверни Македонци који говоре словенским језиком, Чешка, Јерменија, Данска, Литванија, Летонија, Грчка …). За Србе, подаци (2083 хапловрсте на 23 или 17 ознака) стигоше из неколиких акција испитивања изведених током посљедњих неколиких година. За јеврејски народ коришћасмо податке са јавнога Јеврејскога ФТДНА Подухвата. Због обиља података, кратке (12 ознака) хапловрсте нијесу коришћене. Нијесмо користили хаплотипове из одјељака који садрже узорке који нијесу доказали (уредницима Јеврејскога подухвата) своје јеврејско поријекло.

На жалост, неке од земаља су овдје врло слабо представљене, и то би могао бити разлог што су учестаности хаплоскупина неких земаља знатно другачије од учестаности приказаних на Еупедији. На примјер, за Аустрију имамо само хапловрсте из Тирола. А за Румунију само хапловрсте с југоистока (ФТДНА подаци с Румунијом као земљом поријекла су малобројни, и што је још важније, међу њима има понајмање Румуна). Ако бисмо успјели наћи још који користан извор, радо бисмо га додали у нашу статистику. За неколике земље немамо уопште погодних података (Молдавија, Исланд…).

Ми дајемо предност подацима подијељеним по етничкој него ли по државној припадности, али то је доступно само у неколико случајева. Надамо се да ће више таквих података бити доступно у будућности.

Предходна слика садржи као додатак подјелу хаплогрупе R1b у неколике њене основне подгране. Основна маст (тамно сива) остаје иста за њих, али је она уоквирена различитима мастима како бисмо означили различите основне огранке. За неколике земље немамо одговарајуће податке да бисмо могли с потребном поузданошћу установити R1b огранке (хапловрсте од 23 и 17 ознака су обично неупотребљиве за поуздано разликовање R1b огранака), те због тога немамо подјелу лозе R1b за многе земље, на примјер за Грчку, Аустрију, Бјелорусију. Такође, дио учестаности R1b лозе остаје неодређен, што су учестаности преосталих R1b огранака, чија је учестаност исувише мала да би се могла исправно приказати.

А овдје је слична подјела хаплогрупе R1a, за неколике земље гдје она има већу учестаност. Овдје се лако могу разликовати уобичајени словенски огранци, попут M458 (зелено) и Z280 (плаво), од уобичајених германских Z284 (црвено) и CTS4385 (љубичасто). За неке би могло бити изненађење да је у Њемачкој већина хаплогрупе R1a по свем судећи словенскога, а не германскога поријекла. И Данска изгледа посједује велики дио словенске Р1а.

Горња слика представља упоредни преглед расподјеле Y-ДНК хаплоскупина западнога Балкана, по областих. Ту можемо видјети неколике области Хрватске, затим БХ Бошњаке, Србе и Албанце, подијељене у неколике области.

За више података о цртежу, молим погледајте овдје.

Ово је упоредни преглед расподјеле Y-ДНК хаплогрупа арапских земаља. Статистика је углавном направљена на основу података хапловрста прикупљених с јавних ФТДНА подухвата. Поред њих, коришћене су и двије збирке хапловрста из рада Purps et al. Прва збирка је из Либана (505) а друга из Ирака (124 хапловрсте). Гледаоци требају знати да статистике с јавних ФТДНА подухвата не морају увијек бити добро представљајуће. Не само због разлога мала броја доступних хапловрста из појединих земаља (многе имају мање од 200 хапловрста). Други, и важнији разлог је да нека од њихових подстановништава (проширене породице, племена, народи, становништво из појединих области, и слично…) могу бити више склони испитивању својега прапоријекла него друга подстановништва, па чак и више склони приступању јавним ФТДНА подухватима. А то може значајно искривити добијене статистике.

На предходном цртежу можемо видјети расподјелу подогранака (по броју узорака) хаплогрупе I-M423 у Европи, по државах/народах. За ову статистику су такође коришћени узорци с јавних ФТДНА подухвата, али само они који су дубоко СНП испитани.

Овдје можемо уочити да највише разноликости и разноврстности лозе I-M423 имамо у Пољској и Њемачкој, упркос њеној невеликој учестаности, коју прате и друге средњеевропске и источноевропске земље. Иако хаплогрупа I-M423 највеће учестаности достиже у области Динарских планина (Западни Балкан), то је такође и област с најмањом разноликошћу, гдје живе Хрвати, Бошњаци (Муслимани) Босне и Херцеговине и Срби.
Подогранци испод L161 су ту потпуно непознати, само Словенско-Карпатска S20602 се ту може наћи, и већина ње припада подогранку PH908, док се подогранци Z17855 и Y4882 могу наћи у мањем постотку. Чак источнобалканске земље попут Бугарске и Грчке имају већу разноликост хаплогрупе I-M423, што се јасно види на слици.
Ово је само један од многих разлога зашто западни Балкан не може бити извориште хаплогрупе I-M423, нити њенога Словенско-Карпатскога подогранка S20602. Што појединци на Балкану тврде.

Ако желите подржати Србски ДНК Подухват, то можете учинити кроз даривање на наш PayPal налог: donacije@poreklo.rs